{"id":1217,"date":"2025-10-03T17:38:41","date_gmt":"2025-10-03T17:38:41","guid":{"rendered":"https:\/\/bosnistika.ba\/?p=1217"},"modified":"2025-10-03T19:15:24","modified_gmt":"2025-10-03T19:15:24","slug":"bosanskoga-ce-biti-dok-je-njegovih-govornika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/2025\/10\/03\/bosanskoga-ce-biti-dok-je-njegovih-govornika\/","title":{"rendered":"Ismail Pali\u0107: Bosanskoga \u0107e biti dok je njegovih govornika"},"content":{"rendered":"\n

Za\u00a0<\/strong>Bosnistiku<\/strong><\/em>\u00a0govori Ismail Pali\u0107, profesor na Odsjeku za bosanski, hrvatski i srpski jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, autor brojnih radova, vi\u0161e knjiga i dvaju tomova djela Gramatika bosanskoga jezika. Sintaksa<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pitanja: Halid BULI\u0106<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pro\u0161log ljeta objavljen je prvi, a ovog ljeta drugi tom Va\u0161e knjige Gramatika bosanskoga jezika. Sintaksa<\/em>, koji predstavljaju kapitalno djelo bosanskohercegova\u010dke lingvistike. Koji je bio najve\u0107i izazov u pripremi tog djela?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prihvatiti se pisanja ovako obimne gramatike koja svojom \u0161irinom i dubinom razmatranja gramati\u010dkih pojavnosti daleko nadma\u0161uje deskriptivne gramatike nau\u010dni je izazov koji se te\u0161ko mo\u017ee mjeriti s drugima. Za taj posao bilo je potrebno prije svega iznimno mnogo truda i vremena. Za njega sam se pripremao prakti\u010dno od po\u010detka svoga nau\u010dnoga i nastavnog rada, a posebno nakon \u0161to sam napisao poglavlje o sintaksi u Gramatici bosanskoga jezika <\/em>iz 2000. godine. Ta je knjiga imala i jo\u0161 uvijek ima izuzetno zna\u010dajno mjesto u bosnistici. Me\u0111utim meni je, kao (tada) relativno mladom istra\u017eiva\u010du, ubrzo postalo jasno da \u0107e bosanskom jeziku biti potrebna puno obimnija i u teorijsko-metodolo\u0161kom smislu naprednija gramatika. Znao sam da je do nje dug put, ali sam uporno i strpljivo i\u0161ao tim putem pro\u0161iruju\u0107i vlastite spoznaje o gramatici i lingvistici op\u0107enito, o razli\u010ditim pristupima opisu gramati\u010dkih struktura, istra\u017euju\u0107i i prikupljaju\u0107i jezi\u010dke materijale i podatke koji su mi na kraju stvorili dovoljno \u010dvrst i postojan osnov za pisanje ove vi\u0161etomne gramatike. Pisanje sam zapo\u010deo prije pet-\u0161est godina i, naravno, bez obzira na tako dugotrajne i temeljite pripreme, opet se suo\u010dio s puno te\u0161kih pitanja i nedoumica koje je valjalo rije\u0161iti. Prema tome izazova je bilo mnogo, te\u0161ko je re\u0107i koji je najve\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Kako u svom pristupu gramati\u010dkom opisu pomirujete tradicionalnu gramatiku s u\u010denjima modernih lingvisti\u010dkih \u0161kola?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pa rekao bih vrlo lahko, jer sam ja filozofski, nau\u010dno i metodolo\u0161ki izrazito sklon eklekticizmu. Kao istra\u017eiva\u010d ne osje\u0107am se dovoljno slobodnim i kreativnim unutar granica samo jedne teorije ili jednog pristupa. Uostalom \u0161ta mo\u017ee biti korisnije od toga da uzimate najbolje od svega? Ja sam, naravno, osnovno lingvisti\u010dko obrazovanje stekao u okvirima tradicionalizma, ali sam se vrlo rano zainteresirao i da druge teorijsko-metodolo\u0161ke pristupe. Kako sam se upoznavao s njima, shvatio sam da su oni mnogo pogodniji za opis i interpretaciju pojedinih gramati\u010dkih i op\u0107enito jezi\u010dkih pojavnosti. Gramatika zavisnosti i konstituentska odnosno generativna gramatika npr. vrlo su pogodne za predstavljanje i interpretaciju formalnih gramati\u010dkih struktura, pa sam se vrlo rado poslu\u017eio njihovim instrumentarijima. Kognitivna gramatika odli\u010dna je, izme\u0111u ostaloga, za opis semanti\u010dkih struktura, pa bi bila velika \u0161teta ne iskoristiti je za tu svrhu. Sistemska funkcionalna gramatika i gramatika uloge i referencije nude vjerovatno najbolje modele opisa pragmati\u010dke perspektive sintaksi\u010dkih struktura itd. Naravno, u oblikovanju tog svog eklekti\u010dkog modela uvijek sam imao na umu da su tradicionalna lingvisti\u010dka tuma\u010denja u na\u0161oj sredini \u010dvrsto ukorijenjena i dominantna. Zato sam se u pristupu opisu gramati\u010dkog sistema trudio napraviti elegantan spoj izme\u0111u tradicionalnoga i modernijih pristupa. Nastojao sam \u2013 koliko je god to mogu\u0107e \u2013 olak\u0161ati \u010ditanje i razumijevanje ove Gramatike<\/em> korisnicima koji su naviknuti na tradicionalni pristup. Zato nisam odbacio nijedno tradicionalno tuma\u010denje ako se ono ikako moglo uklopiti u ovaj moj model o kojem govorim. Ali isto tako nisam se suzdr\u017eavao od toga da odbacim tradicionalna tuma\u010denja kad god su mi se u\u010dinila neutemeljenim, neopravdanim, neuvjerljivim pa i pogre\u0161nim. Nadam se da sam time postigao potrebnu mjeru i koherentnost u opisu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u201cNastojao sam \u2013 koliko je god to mogu\u0107e \u2013 olak\u0161ati \u010ditanje i razumijevanje ove Gramatike korisnicima koji su naviknuti na tradicionalni pristup.\u201d<\/em> (Foto: H. Buli\u0107)<\/p>\n\n\n\n

U Va\u0161em istra\u017eiva\u010dkom opusu \u010desto se prepli\u0107u deskriptivni i normativni pristup jeziku. Kako uspijevate uskladiti ta dva pristupa?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pa ne bih se ja ba\u0161 slo\u017eio s tom va\u0161om konstatacijom. Mo\u017eda to vrijedi za Rje\u010dnik bosanskoga jezika <\/em>(2010), \u010diji sam ja suautor. Ali bosanskom je jeziku jednostavno bio potreban upravo takav rje\u010dnik. Gramatika <\/em>iz 2000. deskriptivnog je karaktera, uz sporadi\u010dne normativne elemente, \u0161to je i razumljivo. Me\u0111utim to su lingvisti\u010dki priru\u010dnici. Moj preostali opus uglavnom je nau\u010dnoeksplikativnoga karaktera, ali u njemu, svakako, ima i radova koji su posve\u0107eni pitanju jezi\u010dke norme. U ovoj vi\u0161etomnoj gramatici skoro da ne\u0107ete prona\u0107i nikakve normativne preporuke. Najbli\u017ee su tome konstatacije koje se ti\u010du podru\u010dja upotrebe pojedinih gramati\u010dkih elemenata i struktura (npr. je li ne\u0161to upotrebno ograni\u010deno, za koji je tip diskursa karakteristi\u010dno i sl.). Ali ova je Gramatika <\/em>posebna po ne\u010demu drugom. Kad \u010ditate klasi\u010dne deskriptivne (\u0161kolske) gramatike, vidite da su se njihovi autori jako trudili da jezi\u010dki sistem i njegovu strukturu maksimalno idealiziraju, pojednostave, da gramatiku predstave kao skup krutih na\u010dela i pravila koja se odlikuju op\u0107om primjenjivo\u0161\u0107u itd. U takvim gramatikama vrlo \u010desto ne na\u0111ete ni\u0161ta \u0161to bi moglo biti problemati\u010dno, o \u010demu bi se moglo raspravljati i \u0161to bi dopu\u0161talo alternativna tuma\u010denja. To se, svakako, mo\u017ee opravdati pedago\u0161ko-metodi\u010dkim razlozima. Pi\u0161u\u0107i ovu gramatiku, s\u00e2m sam sebe obavezao da ne ostavim postrani ni\u0161ta zna\u010dajno \u0161to bi moglo biti povezano s pojavnostima kojima se bavim. Odustao sam od kretanja utabanim stazama i sigurnim rutama. \u017delio sam predstaviti gramatiku kao ne\u0161to \u0161to je mnogo \u0161ire i dublje \u2013 a time svakako i zanimljivije \u2013 od toga kako se ona obi\u010dno predo\u010dava. Stalno sam imao na umu dva glavna orijentira. Prvi je nau\u010dni \u2013 da ova knjiga bude relevantna kao izvor u lingvisti\u010dkim istra\u017eivanjima u okvirima bosnistike, ju\u017ene slavistike i \u0161ire. Zato se ova Gramatika<\/em> ne zaustavlja na pukim definicijama i formulacijama odgovaraju\u0107ih gramati\u010dkih pravila i principa, \u0161to je ina\u010de obi\u010daj u deskriptivnim gramatikama. Ona ide korak dalje i nastoji objasniti za\u0161to je pravilo takvo kakvo jest, za\u0161to je neki princip na snazi itd. Uvjeren sam da su ovi eksplikativni dijelovi teksta posve\u0107eni zna\u010denju i komunikacijskoj upotrebi gramati\u010dkih struktura vrlo zna\u010dajni i da \u0107e privu\u0107i mnogo pa\u017enje budu\u0107ih \u010ditalaca. Drugi je glavni orijentir ove knjige prakti\u010dni \u2013 da ona bude upotrebljiva kao univerzitetski ud\u017ebenik u nastavi sintakse i gramatike. Velik je izazov kombinirati ovo dvoje, ali sam ja mislio da je tako najbolje. Nisam znao i ne znam ho\u0107u li imati vremena i snage nakon ove Gramatike<\/em> napisati jo\u0161 jednu koja bi bila ud\u017ebeni\u010dkog karaktera, pa sam odlu\u010dio poku\u0161ati to dvoje objediniti. Nadam se da nisam pogrije\u0161io. Hrvatski i srpski jezik dobili su posljednjih godina vrlo respektabilne vi\u0161etomne nau\u010dne i priru\u010dne gramatike, a ja vjerujem da im se u tome ovim knjigama pridru\u017euje i bosanski jezik.<\/p>\n\n\n\n

Koliko se savremeni bosanski jezik u sintakti\u010dkim strukturama razlikuje od drugih ju\u017enoslavenskih jezika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pretpostavljam da mislite na hrvatski, srpski i crnogorski jezik. Bosanski se jezik od njih razlikuje tek neznatno. Zato mislim da ova Gramatika <\/em>nije doprinos samo bosnistici nego i kroatistici, srbistici i montenegristici.<\/p>\n\n\n\n

Kakav je danas, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, polo\u017eaj bosanskog jezika u obrazovnom, medijskom i kulturnom prostoru Bosne i Hercegovine?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kratak odgovor na to pitanje bio bi da njime ne mo\u017eemo biti zadovoljni. Du\u017ei odgovor nije ba\u0161 jednostavno elaborirati u okvirima ovakvog razgovora. Ipak poku\u0161at \u0107u istaknuti ono \u0161to smatram najva\u017enijim. \u0160to se obrazovanja ti\u010de, mislim da je ono u Bosni i Hercegovini op\u0107enito zapu\u0161teno, \u0161to jednako vrijedi i za Bosanski jezik kao nastavni predmet. Vi\u0161e je tu problema. Mo\u017eemo krenuti od statusnih pitanja koja se ti\u010du jezi\u010dkih prava. Znamo svi da je bosanski jezik u Republici srpskoj prakti\u010dno zabranjen. Tako\u0111er svi znamo koliko truda ula\u017eu eksponentni tzv. gra\u0111anske ideologije koja zagovara \u201cneosrpskohrvatski\u201d jezik pod nazivom \u201cbhs\u201d, o \u010demu sam u vi\u0161e navrata govorio i pisao brane\u0107i sva\u010dije pravo na vlastiti maternji jezik. Osim toga sam proces pou\u010davanja bosanskoga jezika u osnovnim i srednjim \u0161kolama suo\u010den je s brojnim izazovima na koje nemamo prave odgovore. Na\u0161e su kolege nastavnici i profesori uglavnom prepu\u0161teni sami sebi. Ja sam u posljednje vrijeme sa svojim saradnicima organizirao nekoliko stru\u010dnih seminara na kojima smo s nastavnicima razgovarali o na\u010dinima provedbe kurikularne reforme, o inovativnim didakti\u010dko-metodi\u010dkim pristupima, o pote\u0161ko\u0107ama tzv. inkluzivne nastave itd. i uvjerio sam se koliko je tu jo\u0161 potrebno raditi. Ne vidim da se neki zavod, institut ili ne\u0161to sli\u010dno bavi time na pravi na\u010din. Kad su posrijedi mediji i uop\u0107e javna rije\u010d, svjedo\u010dimo, na\u017ealost, velikoj jezi\u010dkoj nekulturi. Neki mediji (npr. jedna vrlo gledana i utjecajna televizija u Sarajevu) uop\u0107e nemaju lektore, \u0161to je skandalozno. Na\u0161e kolege lektori u medijima i lektori op\u0107enito, tamo gdje ih ima, ne mogu raditi svoj posao kako treba jer im to ne dopu\u0161taju \u0161efovi kabineta, urednici, novinari itd. koji nemaju nikakve stru\u010dne lingvisti\u010dke kvalifikacije i \u010dije je jezi\u010dko znanje krajnje upitno. Oni vrlo \u010desto odre\u0111uju \u201cmjeru\u201d bosanskoga u medijima. Naravno da je takvo \u0161to neprihvatljivo, ali je to isto tako i jako te\u0161ko promijeniti. Sve se ustvari svodi na nepo\u0161tovanje jezi\u010dke struke kojoj se niko ne obra\u0107a za mi\u0161ljenje i savjet. Zato je u Sarajevu npr. doskora postojao most u \u010dijem ste nazivu mogli nabrojati \u010detiri-pet pravopisnih gre\u0161aka. Sre\u0107om, sad je, koliko znam, preimenovan (iako je motiv preimenovanja vrlo tu\u017ean).<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u201cOva se Gramatika ne zaustavlja na pukim definicijama i formulacijama odgovaraju\u0107ih gramati\u010dkih pravila i principa, \u0161to je ina\u010de obi\u010daj u deskriptivnim gramatikama. Ona ide korak dalje i nastoji objasniti za\u0161to je pravilo takvo kakvo jest, za\u0161to je neki princip na snazi itd.\u201d<\/em> (Foto: H. Buli\u0107)<\/p>\n\n\n\n

Koliko politika, ideologija i dru\u0161tveni konteksti utje\u010du na lingvisti\u010dka istra\u017eivanja u Bosni i Hercegovini i susjedstvu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Podr\u0161ka lingvisti\u010dkim (i uop\u0107e nau\u010dnim) istra\u017eivanjima u Bosni i Hercegovini vrlo je slaba. Mi smo uglavnom ograni\u010deni na javne pozive kantonalnih i entitetskih ministarstva za nauku i obrazovanje koji nude vrlo mala finansijska sredstva. Uz to su procedure prijavljivanja jako komplicirane, a odluke o dodjeli sredstava ne donose se prema relevantnosti prijavljenih projekata, nego su dobrim dijelom politi\u010dki motivirane. Moju je Gramatiku <\/em>npr. odbilo finansijski podr\u017eati Ministarstvo nauke i obrazovanja Kantona Sarajevo jer nije prepoznalo njezin zna\u010daj. \u0160ta re\u0107i? Kad bi moj motiv bio novac, a ne nau\u010dna znati\u017eelja i osje\u0107aj potrebe da se bude dru\u0161tveno koristan, naravno da ne bih radio ovakve stvari. U susjedstvu je to puno bolje. U Hrvatskoj npr. na\u0161e kolege imaju vlastite nov\u010dane fondove iz kojih mogu finansirati razli\u010dite nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dke aktivnosti. Ti se fondovi pune prema postignutim rezultatima, \u0161to je sasvim u redu. Osim toga Hrvatska zaklada za znanost izdvaja vrlo zna\u010dajna sredstva za nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dke projekte koja su za nas nepojmljiva, a tu su, naravno, i fondovi Evropske unije. Mi se, na\u017ealost, u tom pogledu s njima ne mo\u017eemo porediti, u mnogo smo nepovoljnijem polo\u017eaju, pa je svako na\u0161e postignu\u0107e time mnogo vrednije.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta \u010ditatelji mogu o\u010dekivati kao va\u0161u sljede\u0107u knjigu?<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107u knjigu iz sintakse u ovoj Gramatici<\/em>, ako Bog da. U njoj \u0107e biti opisana koordinacija, slo\u017eena re\u010denica i jo\u0161 neke teme. Nadam se da \u0107e i ona izi\u0107i u skorije vrijeme.<\/p>\n\n\n\n

Kako vidite ulogu lingvista u o\u010duvanju i afirmaciji bosanskog jezika, posebno u vremenu globalizacije i engleskog kao dominantnog jezika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Lingvisti jednostavno trebaju raditi svoj posao nau\u010dnog istra\u017eivanja bosanskoga jezika u svim njegovim oblastima. Treba kazati da je od 1990-ih godina, otkad je bosanski obnovio svoj status standardnog jezika, do danas ura\u0111eno zaista mnogo. Me\u0111utim potrebno je nastaviti jo\u0161 vi\u0161e i jo\u0161 bolje. Najja\u010du podr\u0161ku bosanskom jeziku pru\u017eit \u0107e nauka, odnosno lingvisti koji \u0107e se njime ozbiljno baviti, iako je, razumije se, potrebna i druga vrsta podr\u0161ke \u2013 pravna, politi\u010dka itd. S druge strane globalizacija i dominacija engleskog jezika pojava je koja nadilazi mo\u0107 za\u0161titnika, rekao bih, bilo kojeg drugog nacionalnog jezika. Ujedinjeno Kraljevstvo npr. nije vi\u0161e u Evropskoj uniji, ali engleski je i dalje ostao glavni jezik te zajednice. Prema tome ne mo\u017eemo mi tu puno u\u010diniti. Mo\u017eemo i trebamo voditi politiku za\u0161tite vlastitog jezika u svim slu\u010dajevima nakaradnog angliziranja, pogotovo u sferi leksika i gramatike. U ostalome nema razloga za brigu: bosanskoga \u0107e biti dok je njegovih govornika.<\/p>\n\n\n\n

Koliko se mo\u017ee u\u010diniti za odr\u017eanje i promociju bosanskog jezika izvan Bosne i Hercegovine?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee se u\u010diniti puno, ali se bojim da se \u010dini vrlo malo. Na\u0161 narod u dijaspori, a pogotovo u dr\u017eavama biv\u0161e Jugoslavije, treba na\u0161u pomo\u0107. Morali bismo se puno aktivnije uklju\u010diti i pomo\u0107i u planiranju, profiliranju, organiziranju i izvo\u0111enju nastave iz bosanskoga jezika i drugih nacionalnih disciplina koje su va\u017ene za o\u010duvanje identiteta na\u0161eg naroda izvan Bosne i Hercegovine. To se posebno odnosi na stru\u010dno osposobljavanje i usavr\u0161avanje nastavnika i profesora te na izradu odgovaraju\u0107ih ud\u017ebenika i priru\u010dnika. Tamo ima mnogo vrijednih ljudi koji potpuno razumiju ovu stvar i koji imaju potrebnu energiju, ali im treba na\u0161a podr\u0161ka. Pro\u0161le sedmice imao sam jedan sastanak s predstavnicima Nacionalne koordinacije Bo\u0161njaka u Republici Hrvatskoj na kojem smo razmatrali ova pitanja i dogovarali modele budu\u0107e saradnje. Institucije u dr\u017eavi matici Bosni i Hercegovini koje bi se trebale time baviti ne rade dovoljno ili ne \u010dine ni\u0161ta, zbog \u010dega mi kao pojedinci ili udru\u017eeni pojedinci moramo pokazati vi\u0161e odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u201cJezi\u010dka pitanja nisu i ne mogu biti samo stvar zanimanja uskoga kruga stru\u010dnjaka naprosto zato \u0161to jezik ima krucijalni zna\u010daj za svakog \u010dovjeka.\u201d<\/em> (Foto: H. Buli\u0107)<\/p>\n\n\n\n

Koliko je, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, va\u017eno da se lingvistika pribli\u017ei \u0161iroj javnosti, a ne ostane samo unutar akademskih krugova?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je izuzetno va\u017eno. Jezi\u010dka pitanja nisu i ne mogu biti samo stvar zanimanja uskoga kruga stru\u010dnjaka naprosto zato \u0161to jezik ima krucijalni zna\u010daj za svakog \u010dovjeka. Mislim da je posebno zna\u010dajno da javnost razumije prakti\u010dnu stranu lingvisti\u010dkih istra\u017eivanja. Lingvistika poma\u017ee \u010dovjeku da razumije na koji na\u010din jezik utje\u010de na na\u0161u percepciju, na na\u0161 identitet, pa \u010dak i na na\u0161u sposobnost da donosimo odluke. Kad ljudi npr. razumiju barem osnovne elemente jezi\u010dke konceptualizacije, kako se konstruira zna\u010denje, kakva je uloga metafore i metonimije u tome, oni \u0107e, sasvim sigurno, zna\u010dajno napredovati u svome kriti\u010dkom i kreativnom mi\u0161ljenju i komunikacijskim sposobnostima. A nije potrebno govoriti o tome koliko je to va\u017eno \u010dak i u svakodnevnom \u017eivotu svake osobe, a da ne spominjemo profesionalne aktivnosti. Popularazicija lingvistike, da tako to nazovem, pomo\u0107i \u0107e i u boljem razumijevanju jezi\u010dke varijabilnosti \u2013 odnosa organskih govora, standardnog jezika i drugih oblika neorganskih idioma \u2013 \u010dime se otklanjaju razli\u010dite jezi\u010dke predrasude i nesporazumi o tome \u0161ta je npr. u jeziku \u201cpravilno\u201d. Lingvistika tako\u0111er mo\u017ee pomo\u0107i obi\u010dnom \u010dovjeku da shvati kako se manipulira jezikom, te ga za\u0161titi od toga da bude \u017ertva prevare. To je posebno va\u017eno u ovo digitalno doba, jer digitalnu pismenost nije mogu\u0107e ste\u0107i bez jake jezi\u010dke svijesti. Prema tome, otvaranje lingvistike prema javnosti i promoviranje rezultata lingvisti\u010dkih istra\u017eivanja nije povezano samo s formalnim obrazovanjem, ve\u0107 je puno vi\u0161e od toga.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta smatrate klju\u010dnim elementima dobre univerzitetske nastave lingvistike danas? Koliko su studenti radoznali i zainteresirani za gramati\u010dka istra\u017eivanja?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Gramatika, najbla\u017ee re\u010deno, nije na dobru glasu, i to ne samo me\u0111u studentima nego ni me\u0111u lingvistima. Pogledajte koliko se njih danas bavi ovom disciplinom, a koliko drugim lingvisti\u010dkim disciplinama? Prvi je razlog \u0161to je zbilja rije\u010d o izuzetno zahtjevnoj materiji koja po prirodi stvari te\u0161ko mo\u017ee biti atraktivna. Morate proniknuti vrlo duboko u gramatiku, daleko ispod razine forme i formalnih struktura, da bi vas ona privukla. Pogotovo je malo takvih gramati\u010dara. Prema tome u univerzitetskoj kao uostalom i u \u0161kolskoj nastavi gramatike moramo se truditi da je koliko god mo\u017eemo oslobodimo formalizma. Dobar je recept, svakako, uklju\u010divanje semantike i pragmatike koje poma\u017eu da se objasni stvarna priroda i svrha gramati\u010dkih struktura, ukratko da se gramatika \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e pribli\u017ei jeziku u upotrebi odnosno komunikaciji. Tako sasvim sigurno postaje puno zanimljivija studentima i u\u010denicima. Oni \u0107e biti radoznali uglavnom onoliko koliko ih mi kao profesori i nastavnici zaintrigiramo i motiviramo, tako da je manje-vi\u0161e sve na nama. Evo ja od ove akademske godine uvodim u nastavu novu Gramatiku<\/em>, znam da \u0107e biti izazovno, radujem se tome i nadam se najboljem. \u25a0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u00a0Bosnistiku\u00a0govori Ismail Pali\u0107, profesor na Odsjeku za bosanski, hrvatski i srpski jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, autor brojnih radova, vi\u0161e knjiga i dvaju tomova djela Gramatika bosanskoga jezika. Sintaksa Pitanja: Halid BULI\u0106 Pro\u0161log ljeta objavljen je prvi, a ovog ljeta drugi tom Va\u0161e knjige Gramatika bosanskoga jezika. Sintaksa, koji predstavljaju kapitalno djelo bosanskohercegova\u010dke lingvistike. […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1218,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jnews-multi-image_gallery":[],"jnews_single_post":{"format":"standard"},"jnews_primary_category":[],"jnews_social_meta":[],"jnews_override_counter":[],"footnotes":""},"categories":[41,40],"tags":[],"class_list":["post-1217","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-portret"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1217","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1217"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1217\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1231,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1217\/revisions\/1231"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1218"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1217"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1217"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1217"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}