{"id":1512,"date":"2025-11-26T19:02:40","date_gmt":"2025-11-26T19:02:40","guid":{"rendered":"https:\/\/bosnistika.ba\/?p=1512"},"modified":"2025-11-26T19:07:21","modified_gmt":"2025-11-26T19:07:21","slug":"ferdinand-de-saussure","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/2025\/11\/26\/ferdinand-de-saussure\/","title":{"rendered":"Portret lingvista: Ferdinand de Saussure"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Halid BULI\u0106<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na \u201cBosnistici\u201d se prisje\u0107amo znamenitog \u0161vicarskog lingvista Ferdinanda de Saussurea, koji je ro\u0111en 26. novembra 1857. godine.<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ferdinand de Saussure<\/strong> smatra se jednim od najzna\u010dajnijih lingvista svih vremena. Najpoznatiji je po knjizi Kurs op\u0107e lingvistike<\/em>, koju su nakon njegove smrti na osnovu zabilje\u0161ki s predavanja koja je dr\u017eao u \u017denevi uredili i objavili studenti. Autor je zna\u010dajnog djela Rasprava o prvobitnom samoglasni\u010dkom sistemu indoevropskih jezika<\/em> (M\u00e9moire sur le syst\u00e8me primitif des voyelles dans les langues indoeurop\u00e9ennes<\/em>) a poznat je i kao za\u010detnik semiologije u Evropi. Uz to je nesumnjivo da je \u201cu idejama koje je on prvi glasno i sugestivno zastupao na\u0161la (…) svoje korene strukturalna lingvistika\u201d (Ivi\u0107 1990: 172).<\/p>\n\n\n\n

Ro\u0111en je u \u017denevi 26. novembra 1857. godine. Veoma je mlad ispoljio talent za lingvistiku. Dva je semestra u \u017denevi studirao prirodne nauke, hemiju i fiziku, a onda se usmjerio na prou\u010davanje jezika i knji\u017eevnosti. \u201cDa bi se u njima usavr\u0161io, odlazi u Njema\u010dku, u Leipzig i Berlin, jer su ta dva grada u to vrijeme bila svjetska sredi\u0161ta filolo\u0161kih istra\u017eivanja\u201d (De Mauro 2000: 11). Tu je imao priliku u\u010diti jezike i slu\u0161ati predavanja od mladogramati\u010dara<\/em>, vode\u0107ih lingvista tog vremena.<\/p>\n\n\n\n

U Leipzigu je napisao i objavio svoj prvi rad Rasprava o prvobitnom sistemu samoglasnika u indoevropskim jezicima<\/em>. Tada je imao samo dvadeset i jednu godinu. U tom je radu pokazao \u201cneobi\u010dnu hrabrost da se uhvati u ko\u0161tac sa komplikovano\u0161\u0107u starog indoevropskog vokalizma\u201d (Ivi\u0107 1990: 174\u2013175). Pristupaju\u0107i tom problemu, De Saussure nije slijedio uobi\u010dajene metode mladogramati\u010dara. Njegova Rasprava<\/em> \u201cpokazuje izvanrednu samostalnost nau\u010dnog postupka: jezi\u010dke pojave se posmatraju u ukupnosti svojoj, tj. u sistemu, \u0161to je imalo zna\u010daj revolucionarnog podviga na polju lingvisti\u010dke metodologije\u201d (Ivi\u0107 1990: 174). Zato se taj rad i smatra \u201cgenijalnim zaklju\u010dkom nastojanja glavne lingvisti\u010dke \u0161kole doba, neogramati\u010darske, i njeno prevazila\u017eenje ka budu\u0107em strukturalizmu\u201d (usp. Mari\u0107 1977: 16).<\/p>\n\n\n\n

Cilj mu je u tom radu bio ispitati razne forme u kojima se o\u010dituje indoevropsko a<\/em>, a ostalih se samoglasnika namjeravao dota\u0107i samo onoliko koliko se njihovo pona\u0161anje ti\u010de samog a<\/em>. Me\u0111utim, u toku rada pokazalo se da, kad se stvari tako postave, predmet analize, ipak, mora biti cijeli samoglasni\u010dki sistem. \u201cSosir je na\u0161ao da u samoglasni\u010dkom sistemu indo-evropskih jezika ima nekoliko a<\/em>. Sa gledi\u0161ta \u010distog saznanja\u201d, navodi \u00c9mile Benveniste (1975: 42), \u201crazna a<\/em> indo-evropskog jezika su isto tako va\u017eni predmeti kao osnovne \u010destice u nuklearnoj fizici\u201d. Zbog uspjeha njegova prvog rada, koji je uz to jo\u0161 i napisan u ranoj mladosti, Benveniste (1975: 40) Saussurea naziva \u201cgenijalni po\u010detnik\u201d, te dodaje i da \u201c\u010dak i oni lingvisti koji nisu \u010ditali M\u00e9moire<\/em> njegovi su du\u017enici\u201d (Benveniste 1975: 43). Pretpostavke koje je De Saussure iznio u Raspravi<\/em> potvr\u0111ene su pet decenija nakon njenog objavljivanja, kada su otkriveni i de\u0161ifrirani tekstovi na hetitskom jeziku i kada je J. Kury\u0142owicz \u201cu obliku slova h<\/em> tog jezika\u201d prona\u0161ao \u201cfonem koji je pedeset godina pre toga Sosir definisao kao sonanti\u010dki indo-evropski fonem\u201d (Benveniste 1975: 43).<\/p>\n\n\n\n

O naprednosti i uspjehu De Saussureova prvog rada nedvosmisleno svjedo\u010di anegdota koja se desila godinu dana nakon njegova objavljivanja. Naime, De Saussure je prisustvovao seminaru F. Zarnckea, \u201cvrijednog germanista iz Leipziga\u201d, a \u201covaj ga je blagonaklono upitao nije li slu\u010dajno u rodu s piscem M\u00e9moirea<\/em>, glasovitim \u0161vicarskim lingvistom Ferdinandom de Saussureom\u201d (De Mauro 2000a: 345).<\/p>\n\n\n\n

Uspjeh mladog De Saussurea nisu svi do\u010dekali na isti na\u010din. Osim Zarnckea, divljenje prema Saussureovu tekstu iskazali su L. Havet, M. Kruszewski i H. M\u00f6ller. Nasuprot njima, najugledniji njema\u010dki lingvisti tog doba djelo su do\u010dekali o\u0161trim kritikama, ali su se istovremeno neki stavovi iz Rasprave<\/em> po\u010deli pojavljivati u mladogramati\u010darskim tekstovima \u201cneopazice i bez naznake autora\u201d (De Mauro 2000a: 346).<\/p>\n\n\n\n

De Saussure je u februaru 1880. godine odbranio disertaciju Upotreba apsolutnog genitiva u sanskrtu <\/em>(De l\u2019emploi du g\u00e9nitif absolu en sanscrit<\/em>). I ona je bila prihva\u0107ena kao napredno i u\u010deno djelo, ali se smatralo da nema \u201cneke posebne te\u017eine u koncepciji i metodi\u201d (usp. De Mauro 2000a: 348). Me\u0111utim, Tulio de Mauro smatra da posljednja konstatacija nije ta\u010dna te da disertacija zaslu\u017euje pohvalu zbog vi\u0161e razloga. Prije svega, navodi De Mauro (2000a: 348), zato \u0161to je tema iz oblasti sintakse, koju su \u201cbili zanemarili i Bopp i boppovska i schleicherovska i mladogramati\u010darska, kao i kasnije i dobar dio euroameri\u010dke lingvistike\u201d. Potom treba ista\u0107i i \u010dinjenicu da De Saussure, za razliku od ranije lingvisti\u010dke literature, \u201ckoja je genitivu apsolutnom poklanjala samo letimi\u010dne bilje\u0161ke u izrazito komparatisti\u010dkoj perspektivi\u201d, apsolutni genitiv opisuje kao dio sistema te odre\u0111uje njegovu vrijednost tako da isti\u010de njegov relacioni karakter u odnosu na upotrebu apsolutnog lokativa (usp. De Mauro 2000a: 349).<\/p>\n\n\n\n

Oko pola godine nakon odbrane disertacije, u jesen 1880, De Saussure je oti\u0161ao u Pariz na dalje usavr\u0161avanje. U Parizu je na\u0161ao \u201cdobronamernog za\u0161titnika, Breala, i grupu mla\u0111ih lingvista, me\u0111u kojima A. Mejea i M. Gramona\u201d (Benveniste 1975: 42). Tu je brzo napredovao i ve\u0107 1881. po\u010deo u \u00c9cole de Hautes \u00c9tudes (\u0160kola vi\u0161ih studija) predavati gotski i starovisokonjema\u010dki jezik, a kasnije i litavski te poredbenu gr\u010dko-latinsku gramatiku pa se tako njegova predavanja \u201cprakti\u010dki pretvaraju u predavanja iz indoeuropskoga\u201d (usp. De Mauro 2000a: 356). Postao je i \u010dlan Soci\u00e9t\u00e9 de linguistique de Paris (Parisko lingvisti\u010dko dru\u0161tvo). U godinama koje je proveo u Parizu veoma je malo pisao. \u201cOgrani\u010dio se na nekoliko \u010dlanaka objavljivanih u sve du\u017eim razmacima vremena\u201d, a i njih je predavao za objavljivanje \u201ctek na navaljivanje prijatelja\u201d (Benveniste 1975: 43). Me\u0111utim, De Saussure \u201cnikada nije prestao da radi\u201d (Benveniste 1975: 44), a uvijek je pokazivao ozbiljan i odgovoran odnos prema nastavi. \u0160vicarski lingvist E. Muret, De Saussureov student u Parizu, o njemu je napisao:<\/p>\n\n\n\n

\n

\u201cIzme\u0111u toliko odli\u010dnih profesora, bio je jedan od najslu\u0161anijih i najvi\u0161e voljenih. Za vrijeme njegovih predavanja divili smo se njegovoj velikoj i solidnoj obavije\u0161tenosti, strogoj metodi, \u0161irokim vidicima povezanim s preciznim detaljima. Izraz mu je bio jasan, pun lako\u0107e i suverene elegancije\u201d (usp. De Mauro 2000a: 355).<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Francuski lingvist Antoine Meillet, tako\u0111er De Saussureov pariski student, zapisao je:<\/p>\n\n\n\n

\n

\u201cFerdinand de Saussure je doista bio pravi u\u010ditelj: da bi \u010dovjek bio u\u010ditelj, nije dovoljno pred slu\u0161a\u010dima recitirati neki korektni i suvremeni priru\u010dnik; on mora posjedovati nauk i metodu, a znanost predstavljati na vlastiti na\u010din. Pouke \u0161to su ih studenti primali od F. de Saussurea imale su op\u0107u vrijednost, pripremale su za rad i oblikovale duh; njegove formule usijecale su se u mozak kao vodi\u010di i kao uzori. On je \u010dinio da volimo znanost kojoj nas je u\u010dio\u201d (De Mauro 2000a: 355).<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

De Saussure je ostao u Parizu do 1891. godine, a onda se preselio u \u017denevu. Prije toga je dobio Orden Legije \u010dasti. U \u017denevi je iste godine po\u010deo predavati na univerzitetu. Dr\u017eao je predavanja iz sanskrta i indoevropskih jezika, francuske fonologije i francuske versifikacije, gr\u010dkog, latinskog, litavskog, germanskih jezika i drugih oblasti. I tu se istakao kao vrstan predava\u010d. De Saussureov \u017eenevski student Duchosal ovako je opisao njegova predavanja:<\/p>\n\n\n\n

\n

\u201cS kredom u ruci ve\u0107 pri samom stupanju na katedru, uvijek stoje\u0107i, ne slu\u017ee\u0107i se nikada zabilje\u0161kama, pokrivao je velike plo\u010de rije\u010dima svih vrsta, za\u010du\u0111uju\u0107im sholijama, i neprestano, bez okretanja, s pogledom \u010dvrsto uprtim u nebo kroz veliki prozor, izlagao je blagim i jednoli\u010dnim glasom\u201d (usp. De Mauro 2000a: 365).<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

U vrijeme dok je radio u \u017denevi De Saussure je skoro sasvim prestao pisati radove. Predmetima koje je ve\u0107 predavao 1906. godine dodata je i op\u0107a lingvistika. Do 1911. odr\u017eao je tri kursa op\u0107e lingvistike i na tim predavanjima predstavio je neke svoje najoriginalnije ideje.<\/p>\n\n\n\n

U godinama koje je proveo u \u017denevi De Saussure je do\u017eivio i neka nau\u010dna priznanja. Kada je 1900. godine H. Hirt objavio svoje djelo o ablautu (Der indogermanische Ablaut, vornehmlich<\/em> in seinem Verh\u00e4ltnis zur Betonung<\/em>), De Saussureovim se idejama donekle otvorilo mjesto u njema\u010dkoj lingvistici, \u010diji su predstavnici prema njegovim teorijama imali negativan stav. Antoine Meillet, njegov najbolji u\u010denik i nasljednik na katedri u Parizu, posvetio mu je svoje remek-djelo Uvod u uporedno prou\u010davanje indoevropskih jezika <\/em>(Introduction \u00e0 l\u2019\u00e9tude comparative des langues indo-europ\u00e9ennes<\/em>) 1903. godine, \u201co dvadesetpetogodi\u0161njici njegove Rasprave o prvobitnom samoglasni\u010dkom sistemu indoevropskih jezika<\/em>\u201d (Meje 1965: V). U julu 1908. godine \u201cMeillet i \u017eenevski studenti predaju mu na sve\u010danosti uz puno po\u0161tovanja zbornik radova njemu u \u010dast (…), 1909. iskazana mu je \u010dast imenovanjem za \u010dlana Danske akademije znanosti, a godinu dana kasnije i za dopisnog \u010dlana Institut de France (…)\u201d (De Mauro 2000a: 380). Zbog bolesti je u ljeto 1912. prekinuo nastavni\u010dki rad i povukao se u Vufflens, gdje je i umro 22. februara 1913. godine.<\/p>\n\n\n\n

Njegovi \u017eenevski studenti \u017ealili su \u0161to iza sebe nije ostavio knjigu u kojoj bi izlo\u017eio svoje napredne ideje o jeziku i lingvistici. Zato su odlu\u010dili da pregledaju materijale koji su ostali iza njega i da ih preto\u010de u knjigu. Me\u0111utim, u \u201cU\u010diteljevoj\u201d zaostav\u0161tini nisu prona\u0161li nikakve materijale koji bi im bili korisni te su odlu\u010dili za knjigu iskoristiti studentske zabilje\u0161ke zapisane na predavanjima. Kao rezultat njihova truda nastala je knjiga Kurs op\u0107e lingvistike<\/em> (Cours de linguistique g\u00e9n\u00e9rale<\/em>), koju su uredili Charles Bally i Albert Sechehaye i objavili je 1916. godine pod De Saussureovim imenom.<\/p>\n\n\n\n

Knjiga je \u010desto bila kritizirana i osporavana upravo zato \u0161to je nije napisao De Saussure li\u010dno. \u010cinjenica je da ona sigurno ima manjkavosti i da se ne mo\u017ee za sve \u0161to je navedeno u njoj re\u0107i da bi to tako rekao sam De Saussure. Prire\u0111iva\u010di su ponekad sami morali odvagati \u0161ta \u0107e napisati, a \u0161ta odbaciti od materijala koje su nudile studentske sveske te su sami morali organizirati materijal i odrediti mu redoslijed izlaganja. To je svakako bilo neizbje\u017eno. Me\u0111utim, \u010dinjenica je i da je \u201ctekst Kursa op\u0161te lingvistike upravo takav kakav jeste, hteli to neki da priznaju ili ne, inspirisao (…) gotovo sva osnovna kasnija idejna zbivanja u lingvistici\u201d (Antoni\u0107 2006: 628). Lingvisti su \u201csaglasni u mi\u0161ljenju da je to nesumnjivo knjiga koja je u lingvistici obele\u017eila prvu polovinu dvadesetog veka\u201d (Antoni\u0107 2006: 625) te da joj \u201ci dalje pripada istaknuto mesto u celokupnoj istoriji nauke o jeziku\u201d (Antoni\u0107 2006: 626). Ideje koje su iznesene u Kursu op\u0107e lingvistike<\/em> poslu\u017eile su kao temelj na kome se razvio novi pravac u lingvistici \u2013 strukturalizam<\/em>. \u201cVesnici ove velike epohe javili su se tu i tamo ve\u0107 poodavno, neki jo\u0161 u XIX veku. Ali sve su to bili pojedina\u010dni, usamljeni glasovi, neprihva\u0107eni od savremenika. Prvi \u010diji se glas zaista \u010duo bio je Ferdinand de Saussure (…). Zato \u0161to je prvi novim tako duboko uticao na savremenike i zato \u0161to i oni na koje nije neposredno uticao polaze upravo od iste baze koja le\u017ei i u osnovicama njegovih lingvisti\u010dkih misli \u2013 Saussureu danas pripada slava za\u010detnika strukturalisti\u010dke lingvistike\u201d (Ivi\u0107 1990: 158\u2013159).<\/p>\n\n\n\n

Jedno od zna\u010dajnijih pitanja razmotrenih u Kursu op\u0107e lingvistike<\/em> jeste pitanje prirode jezi\u010dkog znaka. De Saussure je tako\u0111er ustanovio potrebu da se osnuje nauka koja bi prou\u010davala \u201c\u017eivot znakova u krugu dru\u0161tvenog \u017eivota\u201d (De Saussure 2000: 62). Toj je nauci dao ime semiologija<\/em>. Ustvrdio je da lingvistika treba da bude samo jedan dio te nauke, jer je jezik samo jedan od sistema znakova koji postoje, i to najva\u017eniji me\u0111u njima.<\/p>\n\n\n\n

O De Saussureovu Kursu op\u0107e lingvistike<\/em>, njegovu sadr\u017eaju i utjecaju moglo bi se svakako re\u0107i jo\u0161 mnogo. No, to nije cilj ovog teksta. Prvenstveni je cilj podsje\u0107anje i obilje\u017eavanje godi\u0161njice njegova ro\u0111enja, ali i ukazivanje na neke pojave koje se ti\u010du dana\u0161njeg vremena. \u0160ta se mo\u017ee nau\u010diti iz De Saussureova djela i biografije?<\/p>\n\n\n\n

Prvo \u2013 mladost nije prepreka uspjehu<\/strong>. Ona, tako\u0111er, ne treba biti razlog za neuspjeh. De Saussure je, podsje\u0107amo, u svojoj dvadest i prvoj godini napisao knjigu koja se ocjenjuje kao \u201cnajljep\u0161a knjiga poredbene gramatike koju je \u010dovjek ikada napisao\u201d (usp. De Mauro 2000a: 380). Ova ocjena jo\u0161 vi\u0161e dobija na snazi kad se zna da ju je dao Antoan Meillet, koji je i sam napisao remek-djelo o poredbenoj gramatici. U vezi s ovim \u010dinjenicama mo\u017ee se postaviti pitanje koliko je savremeni obrazovni sistem u stanju osposobiti mlade ljude da rano postignu velike uspjehe. Koliko koristi ima od popunjavanja raznih rubrika bezvrijednim poenima ako nema pravog znanja? Tako\u0111er je zna\u010dajno postaviti pitanje koliko su dana\u0161nji mladi voljni ulo\u017eiti mukotrpnog rada da bi postigli pravo znanje i ozbiljnu sposobnost kriti\u010dkog razmi\u0161ljanja. Jo\u0161 je zna\u010dajnije pitanje koliko je okolina spremna cijeniti to znanje koje bi mladi ljudi mogli posti\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Drugo \u2013 pravi nastavnici u stanju su izazvati zanimanje i ljubav u\u010denika prema nauci kojoj ih pou\u010davaju<\/strong>. Utisci De Saussureovih studenata koji su ovdje navedeni dovoljno govore o tome. Naro\u010dito treba ukazati na nastavne vje\u0161tine kao \u0161to su predavanje s kredom u ruci, predavanje stoje\u0107i i predavanje bez \u010ditanja. Te \u201cplemenite\u201d vje\u0161tine sve vi\u0161e zamiru i na mjestima gdje nikako ne bi smjele zamrijeti \u2013 na univerzitetima. Sve se vi\u0161e povla\u010de u korist \u201cpredavanja\u201d koja se svode na zloupotrebu aparata: projiciranje gotovog teksta na zid i \u010ditanje tog teksta studentima, koji bi ga i sami sebi mogli pro\u010ditati \u2013 kad ga ne bi morali prepisivati. Na taj su na\u010din predava\u010di koji zloupotrebljavaju kompjutere (tzv. enter profesori<\/em>) i grafoskope (jedanput neko spomenu naziv folijanti<\/em> \u2013 prema grafoskopskim folijama) kadri uspavati svaki nau\u010dni polet i ljubav prema predmetu koji \u201cpredaju\u201d. Naravno, za takvo stanje ni u kom slu\u010daju nisu krive nove tehnologije, koje su u principu pozitivna i korisna pojava. Tako\u0111er, poznate su pojave da se negdje \u201cpredavanja\u201d svode na puko \u010ditanje ud\u017ebenika, nekad \u201coplemenjeno\u201d diktiranjem sadr\u017eaja slu\u0161aocima.<\/p>\n\n\n\n

Umjesto zaklju\u010dka podsjetit \u0107emo na na\u010din na koji je nastala knjiga Kurs op\u0107e lingvistike<\/em> i postaviti nekoliko pitanja koja se ti\u010du savremenog svijeta. Koliko je vrijedno ono \u0161to se danas mo\u017ee \u010duti na predavanjima? Je li uop\u0107e mogu\u0107e zamisliti savremeno predavanje s kojeg bi bilje\u0161ke mogle poslu\u017eiti kao osnova za fenomenalnu knjigu? S druge strane, mogu li se zamisliti savremeni slu\u0161aoci predavanja koji bi ispravno ocijenili njegovu vrijednost i pa\u017eljivo vodili bilje\u0161ke? Kona\u010dno, koliko je realno zamisliti savremene studente kojima bi bilo dovoljno stalo<\/em> do toga da odre\u0111eno znanje ne umre s onim ko ga je sakupio? \u25a0<\/p>\n\n\n\n

Literatura<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    \n
  • Antoni\u0107, Ivana (2006), \u201cSrpski prevodi Sosirovog Kursa op\u0161te lingvistike<\/em>. Povodom jednog veka od \u017eenevskih predavanja (1906) i 90 godina od prvog francuskog izdanja (1916)\u201d, Zbornik Matice srpske za knji\u017eevnost i jezik<\/em> 55\/3, 625\u2013634.<\/li>\n\n\n\n
  • De Mauro, Tulio (2000), \u201cUvod\u201d, u: De Saussure (2000), pp.11\u201334.<\/li>\n\n\n\n
  • De Mauro, Tulio (2000a), \u201cBiografske i kriti\u010dke crtice o Ferdinandu de Saussureu\u201d, u: De Saussure (2000), pp. 333\u2013419.<\/li>\n\n\n\n
  • De Saussure, Ferdinand (2000), Te\u010daj op\u0107e lingvistike<\/em>, preveo Vojmir Vinja, ArTresor naklada, Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Zagreb.<\/li>\n\n\n\n
  • De Sosir, Ferdinand (1977), Op\u0161ta lingvistika<\/em>, preveo Sreten Mari\u0107, Nolit, Beograd.<\/li>\n\n\n\n
  • Ivi\u0107, Milka (1990), Pravci u lingvistici<\/em> (I), 6. dopunjeno izdanje, Beograd: LiM, Zemun: Biblioteka XX vek.<\/li>\n\n\n\n
  • Mari\u0107, Sreten (1977), \u201cSosirova lingvistika i misao o \u010doveku\u201d, u: De Sosir (1977), pp. 7\u201341. Meje, Antoan (1965), Uvod u uporedno prou\u010davanje indoevropskih jezika<\/em>, preveo Borislav Drenovac, Nau\u010dna knjiga, Beograd.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
    <\/div>\n\n\n\n

    Halid Buli\u0107 je redovni profesor na Odsjeku za bosanski, hrvatski i srpski jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pi\u0161e: Halid BULI\u0106 Na \u201cBosnistici\u201d se prisje\u0107amo znamenitog \u0161vicarskog lingvista Ferdinanda de Saussurea, koji je ro\u0111en 26. novembra 1857. godine. Ferdinand de Saussure smatra se jednim od najzna\u010dajnijih lingvista svih vremena. Najpoznatiji je po knjizi Kurs op\u0107e lingvistike, koju su nakon njegove smrti na osnovu zabilje\u0161ki s predavanja koja je dr\u017eao u \u017denevi uredili i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1514,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jnews-multi-image_gallery":[],"jnews_single_post":{"format":"standard"},"jnews_primary_category":[],"jnews_social_meta":[],"jnews_override_counter":[],"footnotes":""},"categories":[40],"tags":[],"class_list":["post-1512","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-portret"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1512","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1512"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1512\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1517,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1512\/revisions\/1517"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1514"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1512"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1512"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bosnistika.ba\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1512"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}